Edukator i rehabilitator

Blog za pomoć roditeljima i razmjena iskustva sa kolegama u radu sa djecom s posebnim potrebama.

Stereotipije

na 30. Marta 2014.

Kada, kako i da li prekidati stereotipije i slična ponašanja?

 

OLYMPUS DIGITAL CAMERAMozak je glup. Ali je dovoljno pametan da odreaguje na sve situacije koje mu ugrožavaju život: auto koji će da ga udari, litica sa koje može da padne…
Šta je to u mom detetu što pogrešno reaguje ili čita signale, pa joj ugrožava život?
Da smo na nižem stepenu razvoja, sličniji životinjskoj vrsti, moje dete ne bi opstalo. Ne bi umelo da se izbore za opstanak.

Odbrambena reakcija moga deteta je bežanje u skriptiranje, stereotipije, snove – nazovimo to kako hoćemo. Da je napadne medved, da li bi pobegla nogama ili mislima?

Ne znam zašto se bežanje u stereotipije ili senzoričke podražaje smatra nečim što je potrebno našoj deci za razvoj.
Dobro, i druga deca se vrte i vrte, padnu nekoliko puta, ustanu, pa se još vrte i vrte… Ali ne traje to satima. Niti su se vrteli dovoljno da bi razvili deficijentni senzorni element. Šta je to u njima što im kaže da je dosta za danas, da će sutra moći da nastave? Šta je to što ih prekida?

Odnosno, šta je to što našu decu ne prekida?

U celoj priči postoji jedan paradoks: nema dobrog napretka dok se senzorika ne popravi, jer ometa u radu sa detetom; sa druge strane, kad bismo pustili dete da samo popravlja svoju senzoriku jedino to bi radilo u toku dana.

Jer, vraćam se, mozak je glup. Neurotransmiteri još gluplji. Lako im je da od jedne radnje naprave naviku, nalik na kocku. Mozak naše dece nije dovoljno zreo da prepozna medveda, ali je dovoljno „navijen“ da prepozna ugodu. Ako je jednom vrćenje u krug, skriptiranje ili slično dovelo do ugode (bilo to u smislu senzorike, ili u nekom nižem smislu), mozak će težiti tome da ponavlja tu aktivnost.
Zvuči nesuvislo: deca su nam rođena kao kockari, zavisnici.
(Pa, nije li kockar nedozreo čovek?)

I kockari se kockaju radi ugode – treba li ih prekidati?

Kada i kako prekidati samostimulacije?

Kada? Kad god imamo vremena. Zašto? Zato što će moje dete uvek preko dana imati više nego dovoljno samostimulacija. Čak sam primetila da je bolje da joj dam da se igra za računarom kad uleti u samostimulativno vikanje, hodanje, igranje ili šta već…
Samostimulacije su najniži nivo funkcionisanja. Primetila sam da kod moje Joce skriptiranje, jurcanje tamo-amo, i različita ponavljanja – sve da su i sa svrhom popravljanja senzorike (ajd da budem moderna) ne dovode do smirivanja, vode je do zaglupljivanja. Kao kad se ja zaglupim kad igram neke glupe igrice na kompjuteru.
Nerazvijena senzorika, senzorički podražaj – to su samo termini kojima se pokušava naći uzrok ovom ponašanju. Ali, to ponašanje ne vodi i popravljanju senzorike.
Moje dete ne ume da pobegne od medveda, a umeće da popravi svoju senzoriku? Pričam ti priču…
Idem instiktom, seljački – ne svidi li mi se njeno ponašanje, more, PREKIDAM GA!
I dalje tvrdim – samostimulacije, stereotipije, skriptiranja – to je vreme oduzeto razvoju.
Pretpostavljam da je takve aktivnosti priroda nametnula ne bi li se sprečilo sagorevanje, prenadraženje u čoveka. Pa ja grickam nokte, besmisleno menjam kanale na TV-u… Time out.
I samo to. Jesam li smirenija posle toga? Ne.

Da li bi bilo bolje da sam imala neku drugu aktivnost kojom bih prevazišla napetost (čitanje knjige, razgovor, šetanje, čak i besmislena kupovina)? Da.
To ću i detetu da ponudim.

Ali, fazon je u tome – nešto ponuditi.

Ne reći samo „Dosta si grickala nokte!“ To stvara samo frustraciju.
Što je dete starije, lakše ga je prekinuti. Tako je u našem slučaju. Hvala Bogu.

Kako ih prekinuti?

Kad bi mi neko doneo pribor za nokte dok ih grickam i rekao da sve to mogu bolje da uradim, prihvatila bih. Tako sam počela da činim i sa detetom. Greenspanovski. Ako ništa ne pomaže, bar je podići na veći nivo. Ne oduzimati predmet kojim se igra nestimulativno. U najgorem slučaju, kad ništa ne upali, tražim da mi ga da. Insistiram. Vičem ako treba. Ali, mora ona da mi ga da. Da to bude njena radnja. (poslednji put je bio u pitanju trotinet, koji je vozikala po kući kao sumanuta, izgubivši ono sa čime je započela – mirno zadovoljstvo zbog vožnje). Nisam ponudila zamenu, nisam imala vremena – dala sam joj igricu na kompu. (jao! Nemajka!)

Dok je kao mala manito mahala rukama u napadu anksioznosti – vikala sam, mašući – paaazi, odletećeš! (pa tako sto puta), dok jednom to sama nije rekla na početku stereotipije – to je bio početak njenog kraja. Sad je mnogo brže osvesti.
Kad se, negodujući zbog učenja izvijala u most, premeštala sam je na pod i učila da pravilno uradi most (pa tako, ovoga puta, 5 puta). Jednom je rekla, izvijajući se, „Vežbaš, mama?“ i ubrzo ugasila most.
Udaranje u glavu – „mućkaš mama? Da budem pametnija!“
Grizenje ruke – „češem zubima? I ovde…“
Skriptiranje crtaća – borba je u toku. Nagađam crtani. Ona se osmehne ako sam u pravu ili me ispravi ako nisam. Menjam radnju koja sledi, ona se ljuti.
(Dramatizaciju crtanog radi na floor time-u)

I, na kraju priče – šta me teši (dete ipak ima devet godina)?
Svaka njena stereotipija ima uzrok. Tačno mogu da ga identifikujem: dosada, neuspeh u nekoj drugoj aktivnosti (frustracija), prevelika uzbuđenost (sreća), anksioznost.
Stereotipije same po sebi nisu njena potreba, nego posledica neumeće obrade nekog emotivnog stanja. Mislim da je to veoma važno i veoma dobro. Jer takve stereotipije imam i ja.

autor: Maja Đokanović
majka djevojčice sa autizmom


2 responses to “Stereotipije

  1. Sava. kaže:

    Bravo Majo Volim tvoje tekstove,.

  2. ana kaže:

    Bravo! imam i ja dječaka sa autizmom Ima 5 god. Odlican tekst,

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

%d blogeri kao ovaj: